ДАНАС , Драгана Бошковић

СЕДАМ

Б. М. Коцкица, „Браћа Грим и седам патуљака“, режија: С. Цаца Алексић

Позориште, увек оспоравано, колико год постоји, у тоталитарним режимима забрањивано, у демократским омаловажавано, поље је „грађе од које се праве снови“, а ипак, ноћна мора успешних родитеља, који стрепе од одметања перспективне деце „ у глумце“. Јер, та претешка, а подцењена уметност, једина је која поуздано даје одговоре на сва питања, чак и онима који ништа не питају. Јер, не знају да им ништа није јасно. Њима, одговор се нуди кроз сопствену насушну потребу да играју, да се играју, само што њихове игре личе на њих – глупе су и одвратне!

Текст „Браћа Грим и седам патуљака“, Бранко Милићевић, Коцкица Национале, смешта у зачарани простор, с ове стране позоришне сцене. Сцена је посвећен простор: на њој се догађа само оно што битно мења људски живот, у кратком позоришном тренутку. Ван сцене сва су друга догађања, па и демистификација ње саме. Док смо деца, верујемо у дрвене мачеве, и у љубави и смрти на сцени. Шта то значи? То је бар јасно – до краја живота!

Овај критичар се, пишући о „Броду за лутке“ Милене Марковић и Слободана Унковског, запитао, да ли људи који нису ишли у „Пуж“ могу, уопште, да сањају? А они који нису више деца, у позоришту нема шта да траже! А, како каже Гастон Бати, „Живети изван позоришта, значи ли то, уопште, живети?!“

Слободанка, наша Цаца Алексић, која нам је много пута већ показала оквир за наше снове, тек колико да не забасамо у туђе, зле, овога пута је поставила „Браћу Грим...“ у оквир позоришта у позоришту. На страну едукација, које увек има у овом позоришту, јер је оно, наравно, школа живота, овде се позориште нуди као решење многих зала. Место где је свако добро могућно, где су добра решења загарантована, а зло априорно кажњено, место је где сви бежимо, кад немамо другог излаза. Некима је за то потребна хемија, а некима, на срећу, само отворено срце!

Милан Чучиловић и Дејан Матић, као Браћа Грим, играли су се са нама скоро читав сат, и било је кратко! Отшкринули су нам златна вратанца Позоришне земље тајни, јер, без тајне, нема ни театра! Ана Сакић, као Снежана, била је сан сваког детета: лепа и добра, девојчица која има пуно пријатеља /бар седам/, а савременим девојчицама имати толико пријатеља, није лако.

Злата Нуманагић Токин, као увек, имала је валер за свако расположење. Била је зла, а била је добра. И зато је била награђена.

Игор Дамјановић, изврстан као Дворјанка, Краљ, Ловац и Принц је показао да ни тежи жанр, гротеске, па и малог апсурда, није стран позоришту за децу. Коцкица и Цаца проширују оквире уобичајеног жанра дечјег театра. Мудро и пажљиво.

Седам је број смртних грехова и број патуљака, Снежаниних пријатеља. Има ли симболике у томе? Јасно је! Нема зла које се не може прреокренути у добро, порука је из „Пужа“. Шта томе додати, када је то порука и из Библије!

ТВ ревија – Сваки "Бранков урнебес" је увек и изнова нова представа.

Политика – Са мађионичарском вештином Бранко управља збивањима на сцени и – у гледалишту.

Политика – И што је најважније, Бранко је послушао модерну педагогију – децу третира као одрасле. За њега нема израза који не би био за децу, не мази се, не мази малишане и чврстог је уверења да клинци већ све знају. То је у представи најсавременије и најпријатније.

Недељне новости – Када се завршило, питали смо једну девојчицу да ли је била на представи. Рекла нам је: "Нисам ја била на представи, него сам ја била представа."

ТВ ревија – Најјачи Бранков адут је непосредност и присност са децом. Виртуозно је повео препуну салу у песму, па своју ролу има и публика.

Политика експрес – На почетку њеног живота, изгледа да ће ово бити култна представа. Због тога што је помирила све непомирљиве ствари овог мрачног светa – добро и зло, лепоту и ружноћу, тугу и радост, па и младост са старошћу, а то је баш тешко!

Данас – Романтична бајка која изазива висок степен ганућа. Одличне роле, дирљиве епизоде, успела сценографија, још бољи костим и сјајан »разоружавајући« завршни сонг, учинили су да "Принцеза на зрну грашка" постане складна театарска целина која има снагу да узбуди сва чула.

Данас – "Откачена балерина" се с пуним правом и на задовољство свих "закачила" за иначе сјајан репертоар Позорштанца Пуж. Непретенциозно, ефектно и надасве занимљиво.

Политика – "Острво с благом" је прича која одлично функционише на неколико равни и која успоставља комуникацију са најмлађим гледаоцима најкраћим путем: преко емоција.

Политика експрес – Катарина Жутић, у комаду такoђе Ката, је невероватно бравурозно осликала карактер принцезе која са својим оцем, краљем, чини шта хоће, као и са читавим двором.

Данас – Постоји нешто у овој представи што, до ганућа, дира у саме темеље нашег односа према театарској уметности.

Данас – Нови комад Бранислава Милићевића "Четири прасета" свакако је, досад, најзрелији драмски текст овог одличног и изузетно плодног писца за децу.

Данас – Заводљива и особена театарска естетика тандема Слободанка Алексић - Бранислав Милићевић, овога пута је у представи "Успавана лепотица" кулминирала.

ТВ ревија – Велика дворана Дома синдиката, испуњeна до последњег места, одјекивала је од скандирања: "Бранко, Бранко!". Као добро увежбани хор више од хиљаду и по малишана се на једну његову реч или покрет смејалo, љутило, шапутало, викало. Још једном смо се уверили у оно што већ сви знају: Бранко може са децом све.

Лудус – Пуж се може сматрати директно одговорним за уништење тихе позоришне публике. Гледалац одгајан на атмосфери Пужа, никад више неће пристати на досадне комаде и тиховање пред смешним или пак провокативним позоришним чином.