Златокоса

Људско биће има тело, видимо труп, руке, две ноге, једну главу, види се то без муке, а на глави видимо уши, косу, лице, a на лицу нос и уста, обрве и јагодице. Не виде се бубрези јер су такозвани, као срце, плућа, мозак, унутрашњи органи, а ту је и савест, наш део важан, не види се јер је ситан, али је снажан. Савест је важна, ситна а снажна. Савест је овде у глави један део мали, ту је између два уха, одатле стижу сигнали. Савест је у нама малени део, свако је има, хтео - не хтео. Све што ти каже тата, све што ти каже мама, тетка, бака, дека, сви, све то што кажу нама, уђе у уши споља, а после савест од јутра до сутра, прича то исто у те исте уши изнутра, прича то исто у те исте уши изнутра. Савест има глас, а има и зубиће, па грицка изнутра, свако лоше биће. Савест, дакле, гризе па кад заболи јако, тера те да схватиш - не може то тако, тера те да схватиш - не може то тако. Савест је овде у глави један део мали, ту је између два уха, одатле стижу сигнали. Деца забораве често, забораве многи људи, да су мама и тата рекли: дете добро буди. Кад те злоба зграби, па говориш ружне речи, укључи савест, па ће то да спречи, слушај глас изнутра, увиди, схвати, тражи опроштење и срећа ће да те прати. РЕФРЕН Реци чаробну реч, лако је само зини: а - а – зини, а - а - а – а - аааааааа! и кажи - извини.