Филозофи кажу да је човек морално биће, политичари кажу да је политичко, социолози да је друштвено, фројдовци да је сексуално, теолози да је религиозно, а театролози кажу: Нема веће истине од ове последње. Дете прво постане глумац. Сва деца глуме и то одлично, јер се уживљавају у улоге до даске. Могло би се рећи да глуме по Станиславском. Ја чак верујем да је чувени Станиславски измислио свој чувени Систем, још док је био дете. Имитација је прво што дете почне да ради, а то није ништа друго него глума. Сигуран сам да се деца играју "доктора" или "маме и тате" чак и ако никада нису видела позориште. Зато га инстиктивно обожавају. Али ако их родитељи не одведу у позориште - неће ни знати да постоји. Драге моје заузете маме, водите децу у позориште. Тамо приказујемо живот у веома сажетом облику. За сат позоришне представе дете може да научи оно за шта су му, у правом животу, потребне године и године. У току само једне представе дете научи да разликује добро и зло, и стиче уверење да добро може да победи. Дете у позоришту учи шта је лепо, а шта ружно, суочава се са пријатним и непријатним емоцијама, учи шта је пријатељство, саосећајност, заједништво, али и шала, зафрканција, хумор, а у Позориштанцу Пуж - изнад свега, учи шта је љубав. Први велики позоришни теоретичар Аристотел причао је како човек у позоришту доживљава катарзу, неку врсту преображаја. Међутим, дете још нема целовиту личност и ту нема шта да се преображава. Добро је рећи: позориште помаже у развоју дечије личности. Дете у позоришту добија низ нових података, па запиткујући обогаћује дружење са, обично, презаузетим родитељима. Ликови из комада су детету идоли. Оно их имитира и тако увежбава низ васпитних ситница типа: немој да лагиш, буди вредан, не бацај отпатке поред корпе, руку на уста кад се кашље, пери зубе, и слично. Пуно родитеља ми је рекло како су им деца, после представе Шашави квиз, престала да грицкају нокте, а да су после представе Чаробни нос престала да копају носиће. Дете које у детињству навикне да иде у позориште задржи ту навику и тако постаје богатије за једну активност која ће му пружати уживање до краја живота. Срећнији су људи који воле више ствари, а позориште је прозор у све уметности. Деца се у позоришту тако веселе, тако се радују, да је овај разлог много дебео. И ви ћете се забавити. Грешите ако мислите да грешим. Пре свега, уживаћете у томе како ваше дете ужива, а друго, екипа позориштанца се увек потруди да измисли нешто забавно и за родитеље. Немојте се зачудити ако у некој представи доживите чак и катарзу. Драге маме и тате, деке и баке, хоћу рећи, драги родитељи и пра-родитељи, драга остала родбино, комшије, комшинице, сви ови дебели разлози заједно чине један јако, јако дебео разлог и зато: Водите их у Атеље 212, у Народно, у Југодрп, и тако даље и тако ближе - најближе, у Позориштанце Пуж, јер: